Problem zapošljavanje mladih jedan je od gorućih problema u srpskom društvu u poslednjoj deceniji, a posebno u poslednje četiri godine zaoštravanja ekonomske krize. Neposedovanje odgovarajućih kvalifikacija osnovni je uzrok nezaposlenosti mladih, a obrazovanje, ili bolje rečeno, profil obrazovanja je jedna od presudnih odrednica u budućem statusu mladih na tržištu rada. Ova problematika ne uključuje samo nezaposlenost kao takvu, već se odnosi i na zapošljivost, odnosno na to koliko su stečena znanja, veštine i sposobnosti, pa čak i lične karakteristike pojedinca korisne u dobijanju posla. Sagledavanje strukture zaposlenosti i nezaposlenosti mladih u poređenju sa sagledavanjem realnih potreba na tržištu rada od ključnog je značaja za predloge promena koji se odnose na fleksibilne obrazovne programe koji će se prilagoditi potrebama tržišta kao i u kreiranju programa zapošljavanja koji bi po svojim merama efikasnije ispratili aktuelnu situaciju na tržištu rada.
Problem zapošljavanje mladih jedan je od gorućih problema u srpskom društvu u poslednjoj deceniji, a posebno u poslednje četiri godine zaoštravanja ekonomske krize.
Neposedovanje odgovarajućih kvalifikacija osnovni je uzrok nezaposlenosti mladih, a obrazovanje, ili bolje rečeno, profil obrazovanja je jedna od presudnih odrednica u budućem statusu mladih na tržištu rada. Ova problematika ne uključuje samo nezaposlenost kao takvu, već se odnosi i na zapošljivost, odnosno na to koliko su stečena znanja, veštine i sposobnosti, pa čak i lične karakteristike pojedinca korisne u dobijanju posla.
Sagledavanje strukture zaposlenosti i nezaposlenosti mladih u poređenju sa sagledavanjem realnih potreba na tržištu rada od ključnog je značaja za predloge promena koji se odnose na fleksibilne obrazovne programe koji će se prilagoditi potrebama tržišta kao i u kreiranju programa zapošljavanja koji bi po svojim merama efikasnije ispratili aktuelnu situaciju na tržištu rada.
O ovim, ali i ostalim pitanjima važnim za izazov visokog procenta nezaposlenih mladih lica u Srbiji, raspravljali su danas učesnici konferencije za medije na kojoj su prezentovani rezultati istraživanja “Potrebe tržišta rada i položaj mladih nezaposlenih lica” koje je realizovalo Udruženje poslodavaca Srbije.
Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković je rekao da su podaci sakupljeni ovim istraživanjem dragoceni, jer se putem njih približavaju problemi javnosti, i time se ukazuje na to na koje prepreke mladi nailaze prilikom zapošljavanja.
Kako je naveo Atanacković, ovo istraživanje pokazuje kako poslodavci vide mlade radnike. Oni pozitivno ocenjuju mlade koji se zapošljavaju, ali postoji rezerva na dovoljnu obučenost mladih. Naš obrazovni sistem bi trebao da bude okrenut sticanju praktičnih znanja, odnosno obrazovni sistem treba da bude napravljen tako da iz njega izlaze mladi koji će brzo moći da se prilagode privrednim kretanjima. Dobro je da postoji inicijativa državnih institucija da se stimuliše zapošljavanje mladih, jer je neophodno da se popravi privredni ambijent, istakao je Atanacković.
Državni sekretar u ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, Zoran Martinović složio se sa konstatacijom da proces obrazovanja treba da pratiti aktuelne trendove na tržištu rada. Zemlje u kojima se radi na obukama u toku školovanja kasnije izdvajaju manje sredstava za obuke nezaposlenih pa je predlog da se u završnim godinama školovanja obezbedi praksa.
Od početka godine oko 63.000 mladih sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) se zaposlilo. Ovo su dobri pokazatelji da mere države daju dobre rezultate. Za aktivne mere treba izdvajati više sredstava, a tokom naredne godine resorno ministarstvo će nastaviti da afirmiše one mere zapošljavanja koje su dale najbolje rezultate. Nastaviće se da se akcenat kroz aktivne mere stavi na teško upošljive kategotije, među kojima su mladi, istakao je Martinović.
Značaj ovog istraživanja je veći ako se uzme u obzir da se pored sindikalnih organizacija i Udruženja poslodavaca, kao korisnici prepoznaju i Sektor za rad i zapošljavanja u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, Sektor za omladinu u Ministarstvu omladine i sporta, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Nacionalna služba za zapošljavanje, lokalna samouprava, SES i drugi.
Direktor NSZ, Dejan Jovanovć, smatra da su istraživanja dobar putokaz gde treba usmeriti resurse institucija. On je podsetio da se ovo istraživanje, koji targetira konkretnu ciljnu grupu i regione u Republici Srbiji, odlično naslanja i dopunjava istraživanje o prognozama potreba tržišta rada koje je NSZ sprovela uz podršku USAID Projekta održivog lokalnog razvoja. Ovo istraživanje je pokazalo da će u narednom periodu generatori novih radnih mesta biti mala preduzeća i oblast trgovine, poljoprivrede i saobraćaja.
Jovanović je ukazao da osobe mlađe od 30 godina na posao čekaju 1,8 godina, dok se u proseku čeka 3,7 godina, istakavši istovremeno da je i to dugačak period.
Prema njegovim rečima, šansa za mlade zavisi od stanja privrede i koliki će u narednom periodu biti privredni rast. Što imamo više privrednog rasta i investicija, sa druge strane imamo manje nezaposlenosti.
U ovom trenutku na evidenciji NSZ oko 203.000 mladih je nezaposleno, a među njima je gotovo 40.000 mladih je bez kvalifikacija. Jedan pravac delovanja u buduće treba da bude akcija na temu obrazovanja. Teško je zaposliti ljude koji nemaju ni jedan zanat u rukama. Drugi problem je i da oni mladi koji imaju završenu školu nemaju dovoljno praktičnih znanja. Potrebno je prilagoditi obrazovni sistem kako bi mladi dobili šansu da sa školskim i praktičnim iskustvom pronađu dobro radno mesto.
Jovanović je istakao i da treba podsticati mlade da razvijaju sopstveni posao i da NSZ svojim merama to podstiče.
Ovo istraživanje je pokazalo da 39 posto njih organizuje dodatne obuke i usavršavanje za mlade bez posla. Sa druge strane, samo 38 posto poslodavaca organizuje stručnu praksu, u kojoj trećina mladih vidi rešenje za bolje pozicioniranje na tržištu rada. Većina poslodavaca, 54 posto njih, rekla je da nema u planu novo zapošljavanje, a mladima najviše zameraju nedovoljnu angažovanost, nezainteresovanost, kašnjenje, lošu komunikaciju i poslovnu kulturu, neozbiljnost i nedostatak strpljenja.